Kako bi se žena osnažila da pozove SOS telefon i možda po prvi put nekome ispriča svoju životnu priču važno je da ima početne, osnovne informacije o tome šta može da očekuje. Sa druge strane telefonske linije moći će da čuje žensku osobu koja ima jasan, ne osudjujući stav prema nasilju nad ženama i koja ne dovodi u pitanje ženinu priču i emocionalni doživljaj. SOS telefon postoji kako bi pomogao ženi da povrati poverenje u sebi, sagleda svoju poziciju iz drugog ugla i počne da veruje da se u njoj nalazi rešenje. Pri tom, poziv na SOS telefon ne znači prijavu nasilja nadležnim institucijama, već prvi korak na prikupljanju informacija, vraćanju samopouzdanja i pravljenju plana za prijavu i eventualni izlazak iz nasilja.
Žena nema obavezu da kaže čak ni svoje ime, grad iz kog zove, niti bilo šta drugo što će narušiti njenu privatnost i što će učiniti da se oseća dodatno nesigurno. Posebno joj se naglašava da poziv ne mora da obuhvata nikakvu konkretnu radnju, prate se potrebe i spremnost za odlučivanje u datom trenutku svake žene ponaosob. Da bi žena donela odluka da izadje iz nasilja potrebno je da stekne doživljaj da smo u potpunosti na njenoj strani, da ne kritikujemo nijedan njen postupak. Razumemo da njeni postupci nisu uvek bili u potpunosti moralno i etički ispravni ali su bili njen način da preživi. Biti na strani one koja je preživela, dati šansi pravdi i jednakosti u društvu, je daleko viši cilj kom trebamo težiti.
Kroz odnos prihvatanja i potpunog razumevanja koji razvija sa kosultantkinjom žena dolazi do uvida u sopstvena osećanja, prihvatanja istih i osvešćivanja svih svojih snaga. Žena može dopustiti sebi da zaplače, da bude tužna i odžali ono što je izgubila. Može priznati da se plaši i suočiti se sa tim da strahuje da joj život može ugroziti osoba koja joj je jako bliska. Takva suočavanja i emotivna pražnjena u sigurnoj i prijatnoj sredini dovode do velikog olakšanja za svaku ženu. Više joj u telu ne stoji zarobljen plač, tuga, nezadovoljstvo i razočarenja od kojih ne može disati, jesti, spavati, od kojih ima bolove u glavi i telu ili grč u stomaku. Tek onda kada žena povrati svoje samopoštovanje, prihvati svoje emocije i shvati da može samostalno donositi odluke o svom životu i biti ta koja ga kontroliše, ona može istrajati u borbi za svoja prava pred institucijama i u zahtevnim sudskim postupcima.
Pored poziva na SOS telefon 0800 333 445 radnim danima od 8 do 20h, uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, sada smo dostupne i online:
Viber na broj 061 66 44 724
Facebook Messenger
E-mail uzicesostelefon@gmail.com