Uvodna lekcija

Komisiju za ljudska prava od septembra 1997. vodi Visoka komesarka za ljudska prava, Meri Robinson, bivša predsednica Republike Irske. Prvi put u istoriji Ujedinjenih nacija žena je na mestu Visokog komesara za ljudska prava! I to ne samo žena, nego pro feministkinja.

Zasedanja Komisije za ljudska prava

Zasedanja Komisije za ljudska prava održavaju se svake godine u Ženevi i traju šest nedelja. Komisiju sačinjavaju 53 zemlje članice UN, sa mandatom na 4 godine. Ostale od 185 ukupnih zemalja članica UN imaju status posmatračica. Zasedanja Komisije izgledaju otprilike ovako: u prednjem delu jedne večernje sale napred je dugački sto za kojim sedi Predsedavajuća osoba (Chairperson) i one/oni koje podnose izveštaje. U polukrugu mesta za zemlje članice Komisije. Okolo su mesta za zemlje posmatračice i NGO koje imaju specijalni status pri UN.

Jedno tipično zasedanje izgleda tako što izveštaj od 10 minuta daje vladina delagacija, o stanju ljudskih prava u toj zemlji. Nakon toga reč uzimaju unapred prijavljeni diskutanti iz nevladinih delegacija koji imaju po 5 minuta za intervencije. Zemlje koje nisu u posebnim krizama dođu na red da daju izveštaj svakih 3-5 godina. Međutim SR Jugoslavija od 1993. ima Specijalnog izvestača Ujedinjenih nacija za bivšu Jugoslaviju. Specijalni izveštači UN podnose svoje izveštaje Komisiji svake godine. Što se tiče Specijalnih izvestača za bivšu Jugoslaviju, u prvom mandatu je to bio Mazovjetski (Mazowietzky), u drugom Elizabet Rem (Elisabet Rehn), a u trećem, od ove godine, je Jirži Dinstbir (Jiri Dinstbir).

Aktivistkinje za ženska ljudska prava koje prate zasedanja obično su tu da bi lobirale predstavnice svojih vlada kako bi izveštaji obuhvatili deo o ženskim pravima. Ili, da bi oponirale izveštajima svojih vlada. Iako je poslednjih godina bilo pomaka, obično se o ženskim pravima jako malo čuje na ovim zasedanjima. Ali tako nije bilo i ove godine!