Course Sample

Feminizam je naziv za skupinu ideologija i političkih pokreta kojima je cilj bio poboljšanje položaja žene u društvu, odnosno izjednačavanje prava žena s pravima muškaraca.

Feminizam je pokret koji je nastao u zapadnim zemljama u XIX веку kao jedna od posledica industrijske revolucije.

Stoga je feminizam u osnovi skup emancipatornih pokreta koji za cilj imaju ubrzanje društvenih procesa.

Kao takav on može doći u sukob sa rigidno shvaćenim tradicionalnim tendencijama u društu.

Govoriti o studentskom aktivizmu, levom i desnom aktivizmu, građanskim aktivistima te onima koji pripadaju partijskom i političkom aktivizmu, dvosmislena je stvar: ovo su neuobičajeni termini u smislu da skrivaju mnogo više nego što otkrivaju, kao i da im je sadržaj postao manje bitan od aktivnosti same, čak i onda kada ona služi da naglasi ulogu samih aktera: borba jednog aktiviste može biti bilo šta, od faši­zma (Horkhajmer je čak govorio o „fašističkim aktivistima“, prema Wolfgang Fritz Haug 1983: 130) do građanskih prava; kao da je sam aktivizam zapravo transideološke prirode, gde je političko usmerenje od sekundarnog značaja.

Merenje podrške javnosti prema parlamentarnoj agendi, institucijama, narodnim poslanicima i reformi izbornog sistema, ali i rezultati o odnosu građana prema različitim formama aktivizma su izuzetno važni za sve donosioce odluka. Stoga su u okviru projekta „Jačanje odgovornosti izabranih predstavnika građana u Srbiji (Ljudi na prvom mestu)“ predviđena tri istraživačka ciklusa, sa ciljem da se motivišu izabrani predstavnici građana da, putem različitih načina, podignu odgovornost i transparentnost u radu.

Iz već pomenutih razloga, jasno je da su sadržaji i aktivnosti koji bi trebalo da se organizuju u cilju podrške osuđeniku za što uspešniju resocijalizaciju nakon izlaska iz ustanove, na veoma niskom nivou i bez značajnijeg efekta. Tome doprinosi i nedovoljan stručni kadar i ekonomsko–tehnički uslovi u zatvorima, kao i nedostatak sistemskih rešenja i organizovane saradnje sa društvenim i privrednim subjektima, za šta je odgovorna država.

Zbog svog dugogodišnjeg iskustva i zalaganja za razvoj civilnog društva, Građanske inicijative su prepoznate od strane donatora, partnera i zajednice kao vodeća organizacija u ovoj oblasti. Od 2014. godine funkcionišemo i kao Resursni centar TACSO projekta (Technical Assistance Civil Society organizations) u Srbiji u okviru koga prikupljamo, objavljujemo i distribuiramo informacije od značaja za rad OCD svim raspoloživim kanalima komunikacije; dajemo savete i tehničku podršku; realizujemo treninge i seminare na različite teme; asistiramo u umrežavanju organizacija i pripremamo godišnji pregled izvora kroz mogućnosti za finansiranje.

Izveštaj ima za cilj da ukaže na primere dobre prakse u radu grupa za koordinaciju i saradnju, i daje preporuke za unapređenje rada u pogledu postupanja kojima se različito tumače i primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Organizovanje u lokalnim sredinama je teško zbog oskudnosti sredstava, dok je u velikim centrima rad organizaciju može značajno biti ugrožen insistiranjem na dominantnim trendovima, koji tako guše specifičnosti aktivističkog potencijala neke organizacije